Moja Hrvatska
Naslovnica Priče

'I ružna se zemlja, shvaćaš, može zavoljeti k'o i ružna žena'

'Dok je trpala stvari u kufer kaj su joj cariniki pregledavali, ja ju gledam bogicu i mislim si: pa dobro, nek ide v rit, who cares... Nek mi doma dela dok joj ne najdem neki job...
18. kolovoza 2017. u 10:30 1 komentara 1163 prikaza
Merlinka
Foto: Thinkstock

Čujte, ja znam da nisam baš kak bi ženska morala biti – krene šepava – ali vaš rođak Valent Mihoci iz Kolarca nam je rekel da ni vi niste nikakvi bogataš kak ste mi pisali da jeste. Pak onda, dajte mi jedno mesec-dva, najdite mi posla i ja si bum zaradila za kartu natrag, da sad ne idem odma. Bu mi velika sramota doma, znate. Ja se bum zaposlila negdi, pa možda i ostanem ak mi daju. Ne z vama, naravno, samo mi pomognite za mesec-dva, razmete? Ne moram vam biti žena ili nekaj. Bum vam služavka dok si ne najdem posla i samo mi dajte nekakvu sobicu gdi bum se stisla. Ja vam odma dam rastavu i nemate nikakve obligacije prema meni.

Dimbulah Težak kruh u Australiji Radije bih umrla gladna na svojoj Korčuli, nego ovdje živjela u najvećem izobilju

I tu se počela tak žalosno plakati. – pričao je u zanosu Julije. – Ondak mi je rekla kak se rodila s tom manom i da je inače ko žena sve u redu, jedino joj je ta prokleta leva noga kraća, i kak ju doma svi šikaniraju i svakakva imena joj daju i da više to izrugivanje nije mogla trpit. Znaš kak je kod nas z invalidima na selu... I da je rekla da bu sve napravila samo da se nekam makne, da joj je žal kaj sam sad ja ispal bloody victim, i jebiga, najemput mi ju je bilo jako žal, poor bastard.

Dok je trpala stvari u kufer kaj su joj cariniki pregledavali, ja ju gledam bogicu i mislim si: pa dobro, nek ide v rit, who cares, nek mi doma dela dok joj ne najdem neki job. Ni vrag da negdi ne bi mogla delati, pa nek onda ide z milim Bogom. U ovoj zemlji ima mesta za svakog, pa bude i za nju. Imam tam onaj mali room gdi je tak i tak stari krevet i krameraj, ali za nju bu all right.

Stavil sam nju i njezin kufer i neki bag kaj je imala u svog Kingswooda, otpelal sam ju doma, pokazal joj gdi bu spavala i da očekujem da mi skuha i drži stan čist, da mi pere, i kad joj nađem posel da mi vrati peneze i nek onda ide z milim Bogom kam god hoće. S njom ni riječi nisam progovoril danima. Ona za mene nije postojala, a nije se ni trudila da postoji. Vidla je kakva je situacija i dok sam došo doma, ta nije izlazila iz svog brloga.

Kuhala mi je, prala me je, čistila je flat i sve oko flata. Was a pretty good cook, i tak je prošlo jedno dva tjedna. Onda sam ju par put malo bolje pogledal, ne kaj bi ju zadržal, nego onak iz radoznalosti i vidim da bogica ima dobra prsa, zdrave bele zube, ova zdrava noga je sasvim v redu, da je i lijeva takva, bila bi čisto v redu ženskica. Ni v licu nije loše izgledala, a rit je imala baš onak lepu okruglu, samo dok je hodala, znaš kak je to kad je ženska šepava, ne...

Prošlo je i tri ili četri tjedna i ona se prestala skrivati. Dočeka me dok dojdem z posla, stavi mi dinner i nije skoro ništ govorila, ali me znala podvorit, malo se muvati okolo i onda otić. I znaš kak je, znaš kak vele da noć ima svoju moć, i jedne noći ti meni dojde i zalutam ja k njoj u sobicu.

Ona se iznenadila, ali nekak kak da je očekivala da bi se to moglo dogodit. Niš se nije bunila i ja se iznenadim kak je bila dobra. Onak u mraku niš joj nije falilo. Oh my God, vijala se i mešala kak kača. Meni se to dopalo i mislim si, pa zakaj ne? Žena mi je i tak i tak, pa nek barem nečem posluži dok je tu, ne?

Najemput ti meni sine: pa vražica opće nije bila nevina. Ne znam kaj mi je bilo, ali ponorel sam. Umarširam ti ja u njezinu sobicu i velim: "Kaj je to, kaj ja s kurvom imam posla? Kaj mi niti nevina nisi mogla dojti!" I vudri po njoj. Bogica se samo stisla i niti se brani niti glasa pušča.

Nekak se ja skrasim i pustim ju. Bil sam besan, a sad mi ju je najemput bilo žal kaj sam ju takvu bogicu išel i tuč. Gledam ju, ona se stisla na pod u kut i samo se trese od plača, ali ni da pisne, poor bastard.

- What can you do? Sel sam se ja pokraj nje, zagrlil ju. Onda mi je ona ispripovedala sve po redu, kak ju je još ko curicu od trinaest let neki sused siloval dok je išla iz škole. Evo, čovek se rodi ovak z manom i onda još svaki ljudski drek navali na tebe. Ja ja sam ju ljubil svukud, ko da sam se htel iskupit za ono kaj sam ju tuko. Sve je završilo opet u krevetu i za par dana sve se vratilo na staro. Ona je i dalje kuhala, prala i obavljala svoje dužnosti, a ja sam ju izbjegaval da se ne ponada kak sad može kod mene ostati.

Vrag mi pak ni dal mira i odem ti ja opet za par noći k njoj. A ondak opet, pa opet, pa sam onda znal ostati pri njoj do jutra. Bilo mi se lepo k njoj stisnuti, a imala je onak pune usne, warm and hot, baš dobre za kušuvati, i tak, vlekli smo ti mi to jedno tri meseca, kad ti ona mene jedno popodne dočeka sva zaplakana. Kaj je, kaj je? Bentisveca, u blagoslovljenom stanju je.

Pita me jel imam novce i kakvoga doktora da se toga reši, a mene štrecne: Kaj bumo sad to bogečko dete išli ubit i rešit ga se, samo zato kaj smo se ovak neodgovorno ponašali? Znaš, ja sam onda išel, ne tak često, ali sam ipak išel u crkvu, a držim do toga i danas, so help me God. Znam kak Crkva gleda na abortion i te stvari, i velim ja njoj: "Ni govora! Kak smo ga znali napravit, tak ga bumo znali i hranit i odgojit. Ja si ruke v krvi mazal ne bum."

Ona se bogica plakala i plakala, da kaj bu sad, jer tu kod mene ostat nemre, kaj bu sama z detetom, a ja joj velim da ne brine, dok dete ne dojde na svet ona bu tu, ja se bum pobrinul za nju, a onda bumo vidli. A i ondak, kak bu da bu, ja ju ko majku mojega deteta neću ostavit na cedilu, no way.

Kolinda Grabar-Kitarović Otvaranje tržišta Premijeri Australije i Novog Zelanda o posjetu Grabar-Kitarović

Onda se je nekak smirila i ta svest da nosi moje dijete mi ju je nekak još više približila. Znal sam ju i pogladit i kušnut, a za mesec dana mi je bilo bedasto hodati k njoj u krevet na podvorbu, pa sam ju preselil k sebi. Naravno, dok je došlo vreme za rodit, doktori su rekli da nema druge nego na carski rez i – praise the Lord – sve je dobro prošlo. Došo je Lincoln, a onda nije prošlo osamnaest mjeseci, evo ti i Roberta, i buš videl kakvi su to dečki, kršni, pametni, dobri, a ona, mater im, nekak mi je z vremenom postala draga i ne bi ju dal niti za Marilyn Monroe, trust me.

U tom je trenutku Kata izišla iz kuće s velikim tanjurom domaćih kuhanih rezanaca, a dok je šepajući prolazila pokraj Julija, on ju je pljusnuo po sada već podebljoj zadnjici. Ortopedi su joj napravili bolju cipelu i sada više nije tako jako šepala. Stavila je rezance na stol, a Julije ju je zagrlio oko struka i ponovio:

– Velim ti ja Mladen, ne bi ju dal za tri Merilinke.

– I, u čemu je poanta, Mladen? – upitala je s osmjehom Kata.

– Aaaa... – pokušao se dosjetiti Mladen.

– U tome da se i ružna zemlja, shvaćaš, može zavolit k'o i ružna žena – smijala se Kata glasno i dobrodušno.

U to su stigla i njihova dva sina, Robert, devetnaestogodišnji student građevine, i Lincoln, plumber, to jest limar i vodoinstalater, koji je prije dva tjedna proslavio dvadeset prvi rođendan i sada se ozbiljno pripremao za ženidbu s mladom i zgodnom Vijetnamkom, frizerkom, koja mu nije ispuštala ruku, a zvala se Han Tran, ali je, kao i većina useljenika, promijenila ime i postala Emmily Tran.

Marin Čipčić VIDEOINTERVJU Hrvat iz Angole osjetio da ga u domovini čeka sreća Zastava Bez mnogo razmišljanja U Domovinski rat uključila se i 22-godišnja Hrvatica iz Njemačke Ante Rašić Ante Rašić 'U Austriji sam radio kao vozač kočije. Ondje se od kvalitetnog rada može dobro živjeti'

 

  • Deleted user:

    cuj stari..nema ruzni zemalja.. ni ruzni zena..ali ima ruzni snova..